6.4.3 Правда

Правда је осигурати да су ризици и користи од истраживања правично.

Белмонт Извештај тврди да је принцип правде се бави расподелу терета и користи истраживања. То јест, не би требало да буде случај да је једна група у друштву сноси трошкове истраживања, док је друга група жање своје предности. На пример, у 19. и почетком 20. века, терет који служи као истраживачких субјеката у медицинским испитивањима је пао углавном на сиромашне, и користи од побољшане медицинске неге текла пре свега за богате.

У пракси, принцип правде је првобитно тумачи око идеје да социјално угрожене особе треба заштитити од истраживача. Другим речима, истраживачи не би требало дозволити да намерно плен на безмоћности. То је забрињавајући образац који у прошлости, велики број етички проблематичне студије су укључени изузетно рањиве учесника, укључујући слабо образованих и обесправљених грађана (Jones 1993) ; Затвореници (Spitz 2005) ; институционализована, ментално заосталу децу (Robinson and Unruh 2008) ; и стари и ослабила је у болници пацијенти (Arras 2008) .

Око 1990, међутим, ставови правде почело да се љуља са заштитом за приступ (Mastroianni and Kahn 2001) . На пример, активисти тврде да би дјеца, жене и етничке мањине које су потребне да се експлицитно укључени у клиничким испитивањима, тако да ове групе могу имати користи од знања стеченог овим суђењима.

Поред питања о заштити и приступу, принцип правде се често тумачи да постављају питање одговарајуће накнаде за учеснике-питања која су предмет интензивне дебате у медицинске етике (Dickert and Grady 2008) .

Примене принципа правде за три примера нуди још један начин да их процени. Учесници у једној од студија су финансијски надокнадити. Енцоре подиже најсложеније питања о принципу правде. Иако је принцип добробити може да укаже без учесника из земаља са репресивним владама, принцип правде може тврдити против ускраћивања тим људима могућност да учесник-а имати користи од-тачних мерења цензуре интернета. Случај укуса, веза, и времена и поставља питања. У овом случају, једна група студената носи терет истраживања и друштва у цјелини користи. Да буде јасно, међутим, то није био посебно рањива популација. Коначно, у емоционалне Цонтагион учесници су били узорак из популације највероватније имати користи од резултата истраживања, ситуација добро усклађен са принципом правде.